Četrdeseti rođendan Matematičke gimnazije proslavljen je 19. septembra 2006. u Narodnom pozorištu. To jest, tu smo ga proslavili mi što smo, kao, odrasli - učenici su slavili u ponedeljak uveče u klubu "Van Helsing", o čemu nekoliko zanimljivih komentara možete naći na forumu učenika (moj omiljeni komentar, kaže MrGood: "idemo swi na tu fensi zzurkicu da se smejemo prwakinjama koje tje dotji nafurane sa tri kila shminke, pa da im skidamo lopatom". Mogu samo da zamislim). Proslava je bila u 19 časova, a sat pre toga je promovisana veoma interesantna monografija "Četrdeset godina Matematičke gimnazije u Beogradu" i tim povodom upriličena izložba fotografija iz starih i novih dana MG.
Kad god uđem u salu beogradskog Narodnog pozorišta (što se prilično retko dešava, uglavnom o proslavama godišnjica MG), ponovo se iznenadim koliko je ona zapravo mala. I koliko prema tome može da bude puna - ne da nije bilo slobodnog mesta, nego nije imala gde igla da se baci. Pošto, kako reče jedan naš profesor, svaki čovek zrači 100 vati, vrućina je bila neopevana, ali šta se može. Program je počeo obraćanjem direktora škole, dr Vladimira Dragovića koji me je fascinirao time što je iz glave ispričao gomilu imena i podataka o matematici, školi i svemu oko toga a da nije ni jednom zamucnuo, ni iskoristio bilo koju poštapalicu - odavno ne čuh takav govor. Zatim je govorio mr Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda (i takođe bivši učenik MG) - bio je to kraći i duhovitiji govor, iz koga sam zapamtio da će grad izdvojiti pare da se na zgradi MG dozida još jedan sprat, kako bi Škola mogla da se širi. Najzad je govorio Premijer Srbije dr Vojislav Koštunica koji, Bogu hvala, nije bio učenik MG i koji je jedini čitao govor, iz koga ne bih imao šta da izdvojim.
Usledio je, kako se to u naše vreme govorilo, kulturno-umetnički program u kome su učestvovali glumci Pozorišta, Opere i Baleta. Bio je tu kao neki par matematičara koji su imali troje dece matematičara (mada je dugogodišnji direktor MG dr Milan Raspopović govorio da je poziv matematičara nasledan jer se prenosi sa oca na zeta) i svi su oni kao išli u MG, pa onda pričaju o istorijatu škole a povremeno prozovu balerine i operske pevače da malo deluju na sceni. Da, operska pevačica je na kraju arije bacila ružu koju je uhvatio naš drug Igor Pavlica. Sve u svemu, bio je to lep program, ali nekako stereotipan - što reče Jeca, razlika u odnosu na proslavu 35-godišnjice, kada su neki ljudi išli po sceni i fenjerima tražili nešto (sledećeg direktora?) i kada je dr Zoran Đinđić delio učenicima laptope, je otprilike razlika između tadašnje i sadašnje Vlade.
Zanimljiv deo predstave bilo je nabrajanje profesora koji su stekli status legende - ime, prezime i nadimak, jedino nadimak naše profesorke srpskog nekako nisu pomenuli (pogodite samo zašto). Od onih koji su nama predavali, oficijelne legende su Đerka, Bojana Nikić, Nataša, Čiča / Hemke, Smiljac (jeste li znali da je u međuvremenu umro? Nije lažna umrlica od onomad, nego stvarno), Gaša, Aca Englez, Milesa, Javorka ("Pufnica" - nisam znao da su je tako zvali), Aksentije, Žika... Mislim da je načinjena izvesna nepravda prema programerskoj struci, jer u legende nisu ubrojali Grgu (a ko se još ne seća njegovih legendarnih "iznenadženca"?), Čabarkapu i Nevenku Spalević, koji su definitivno legende MG. Al' dobro, od početka je opšti smer bio elitniji od programerskog.
Sledio je koktel u auli Pozorišta, na kome su služeni neverovatno dobri sendviči, ali je i vrućina bila još neverovatnija, tako da sam zaključio da je u sali zapravo bilo vrlo sveže (sve je relativno, jel'te). Mnogo poznatih lica, mnogo lepih razgovora, podsećanja na "one" dane... Ukratko, toliko mi je proradila nostalgija da sam prosto morao da napišem ovaj tekst.
A da ne bi sve ostalo na tekstu, evo i nekoliko slika koje su, znam, grozne - nisu dozvoljavali da se slika sa blicem, a ja sam i onako imao samo malog Nikon-a, ali tek koliko da osetite atmosferu... A za potpuniji ugođaj, stavite oko sebe četiri grejalice i uključite ih na maksimum!
 |
 |
 |
 |
Za kraj, moj utisak dana.. Na proslavi je bilo i učenika, koji su stajali na gornjoj galeriji. Prema pouzdanim izvorima (forum MG), iz svakog odeljenja je išlo po pet učenika (recimo, iz IIc su išli Glade, Mutavi Dabar, Plavuša, Plavušin telohranitelj, Crnka i Smikia gay, pa sad vi vidite). I tako, vidim tri simpatične klinke koje sede na stepeništu, listaju knjigu učenika MG i vrište "evo nas na poslednjoj strani". Pogledam brzo listu, kad na poslednjoj strani upravo svršeni učenici 8. razreda osnovne škole (da, u MG sada eksperimentalno idu i osnovci). Eh, doživeće i one da se nađu u prvoj polovini neke buduće MG knjige...